31.januar.2013 - 06.februar.2013
Tišina.Svuda oko mene,najprijatnij momenat,nadahnuće,koje me inspiriše,svemu.Kako dobrom,tako i lošem.Ona je ta,koja je kriva zbog svega,da nje nije bilo oko mene i u meni,ne bih,posegao za ovim potezom,ali nažalost,podlegao sam joj,i natjerala me je da,gnjev,bijes i prkost izbacim iz sebe..Huljila je toliko,da ni sama vise ne zna,šta i koliko bi rekla,i do koje granice bi išla.Toliko prkosti i boli,u jednoj nijansi tišine.Ne opisivo..A opet toliko ljubavi i osjećaja skrila je u sebi,da ih nažalost,tvoje ruke,i srce neće više osjetit.Krivca ne možeš,naći,u ogledalu ga nećeš vidjet,a u meni,ne postoji..Krivo je vrijeme,slika i prilika vremena,i sudbina..Što svela se na jedan dan,dan za pamćenje,i ostade u njemu zarobljena.31.01.2013 Ako ništa,pamtit ću taj dan,jer tada sam najmanje osjećao tišinu,prisutnu u sebi,a sad je osjećam,neprkosnovljeno.Sad me tuši..Pokušajem da joj pobjegnem,ali ne ide...Ostala je zarobljenja.Negdje,u prošlosti sivoj..A ja i dalje,tražim,razlog,krivca i žrtvu.Tko je ko,i šta je šta,nikako da povezem.Kud god se okrenem,ista lica,ja i ti,i sve ono što nas je činilo i ispunjavalu,onaj jedan dan,kad nismo znali ni zašta drugo.Bar ja nisam.A sad.Sad od tišine,jedva da čujem ove proklete riječi,što bijesno žele iz srca,samo da ga oslobode,pripreme za spokoj,i utihnuću duži period.Period dug,onoliko koliko nikom nebih poželio.Sve je utihnulo.Ti.Ja.svijet oko mene,sve je nestalo..Ostala je samo pjesma,da me podsjeća,da si bila tu nekad.Jedino ona me još veže uz tebe,sve ostalo,ti si bacila u vodu..Sve ostalo je se vratio u duboki san,a nekad je java bilo.Sve ostalo postaje nestrvarno,jedino mi koji smo stvarni,ostajemo kakvi jesmo.Hladni,odbojni,i lažni.
Nema komentara:
Objavi komentar