Pamtite me

Prođoše godine, proleti vrijeme kao dlanom o dlan. Stranci smo bili nekada, sjećate se i vi, baš kao i ja, prvog dana, kada otvorili smo vrata maštanja. Među vama ostavio sam, svoje najljepše godine, doživio prave prijatelje, prvu ljubav, i prvi poljubac. A gledajte nas sad, na rubu rastanka, ne zna se ko bi prije počeo plakati, vi ili ja. Žao mi je, još par dana dijeli nas, i ko zna, da li ću pojedine ikad više vidjet, da li ču pružit i stisnuti ruku ikad više  drugu, da li dodirnut usnama obraz drugarici više. Ne znam, ali toga se najviše bojim. Znam da će te mi nedostajati, da me zezate, da mi se podmijavate. a da ja u tome uživam. Odlučio sam da odvojim par minuta, da se posvetim vama, jer ćete mi nedostajati. I želim da imate bar nešo lijepo od mene da se sjećate, pa makar to bile i ove prazne riječi. Mrzim što ih pišem, razumjeti ćete  žašto mrzim ove riječi što pišem, zašto mrzim ove dane , koje trošimo ko budale, a koje znače samo jedno. Kraj. Pamtite me ljudi moji, po čemu god hoćete,ja ću vas po lijepome, i na ulici kad vas vidim posle rastanka našeg, pružit ću vam ruku, poljubit ako treba, ali neću okrenuti glavu, jer i pored svega Lepi vas sve na neki naćin voli. Eto neću više da gnjavim i tušim, ali jednostavno, želim da uživamo još ovo par dana, a posle svima želim sreću, i ako bog da ,da svako radi ono što voli. Ako sam nekad nekom uradio šta loše, nek mi halali i kaže.. ps ( znam da serem )