Kajem se

Kajem se

Žedan ostadoh ljepote njene,

pogleda željan,i dodira ruke.

Makar mi i zadnje bilo sve to,

ali ja žalio nebih,nebih,nek me nema.

Nek sam proklet,što snove sruši,

Nek sam proklet,nek sam proklet.

Što bacih hljeb iz ruke,koji ona mi je dala.

da bar mogu vrijeme vratit,jer kajem se.

Kajem se,a ne mogu stati u kraj tome.
Kajem se,znam da je moglo biti bolje.

Znam da vrijeme,je uzela prošlost sebi,

a što i nebi ,a što i nebi.

Da bar zna kako mi je,mozda bi i svatila.

Da osjeti rukom,ovo ludo srce što bi van,

Ono bi kroz prsa,al tu je granica.

Ono bi za njom,ali se pita,dal je ona stanica.

Kajem se,valjda i ona to svati..