Oprosti za sve, što rekao nisam.
Što sam mislio, a opet nisam rekao,
a i za ono, što sam rekao, a nisam mislio.
Oprosti mi! Sada jako mi nedostaješ.
Nedostaje mi tišina tvoja, u kojoj kažeš mi sve.
Od koje srce zadrhti, kada boji se, da te ne izgubi.
Nedostaju mi riječi. Blago s` usana, na srce da spustiš,
da se probudim. Da osjetim, da sam voljen, i da volim.
Samo molim te , nikad ne odlazi, i kada to poželiš,
molim te ostani, barem u pjesmama, u stihovima
budi kada te poželim, jer nekad znaš mi nedostajati.
Kao i sada što mi nedostaješ, i kao što ćeš poslije, nedostajati.
Ti si sve što imam, i sve što ću ikada imati,
sada, a i kada oči zaklopim, ja želim u srcu,
samo tebe da osjetim, da me razbudiš
tiho djećim rukama zagrliš, "ljignjoslave" da izustiš.
Jer bio sam mrzovoljan,prema životu, i prema tebi,
i zato oprosti mi, jer svjestani nisam bio, šta mogu da izgubim.
Tebe, tišinu, uzdah i tegobu, kada se naljutiš,
i drhtanje u srcu, kada odeš, a pritom me ne pozdraviš.
Oprosti mi, i zato što značiš mi,
jer bez tebe, ne znam gdje bi, i kako bi,
savladao sebe, kad cilj izgubim, kada se pomamim,
u zidove života kada udarim, ti si tu, na pravi put da me uputiš.
Lelooooo.... Oprosti mi !
Mrak !!!
OdgovoriIzbriši